Piše Nenad Grujičić: NESEBIČNI DEČAK SA NEMIRNIH PUTEVA

Prava prijateljstva su večna, a retka poput dragulja. Ima kada ih i ćutnja oblikuje. Najpouzdanija su ona od detinjstva – ako se održe. „Prijatelju, izvuci me iz nevolje, a posle mi drži pridike“, rekao Lafonten. Kad prijateljstvo preraste u pobratimstvo, tada ujevićevski govorimo o zagrljaju „lica u svemiru“. Odlaskom pesnika Dušana M. Kneževića pre dve godine, sve ove misli hrupile su sa onom koju je, poput krune, zapisao njegov prezimenjak, filozof iz druge polovine dvedesetog veka, Božidar Knežević: „Samo slobodan čovek može biti dobar i pouzdan drug.“