Čekajući novi energetski miks: Koliko Srbiju može da košta odlaganje dekarbonizacije?
Iako ugalj i dalje pokriva oko 70 odsto domaće proizvodnje električne energije, postepeno gašenje ključnih blokova u TENT-u, Kostolcu i Kolubari nalaže prelazak na održiviji energetski sistem. Kako bi nadoknadila baznu energiju posle 2035. godine, Srbija planira policentrični energetski miks koji obuhvata reverzibilne hidroelektrane, visokoefikasne gasne elektrane, skladišta energije i potencijalno uvođenje nuklearne energije. Međutim, stručnjaci naglašavaju da sporost u tranziciji i zadržavanje fosilnih goriva donose visoke finansijske i političke penale. Odlaganje dekarbonizacije u Srbiji ne samo da ugrožava privredu i srpski izvoz zbog visoke primene CBAM taksi, već direktno usporava evropske integracije, ugrožava pristup fondovima EU i smanjuje interesovanje stranih investitora koji insistiraju na zelenoj energiji, upozorava u razgovoru za Insajder profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović.
